Поводом 1. маја – Међународног празника рада, обраћамо се свим запосленима у правосуђу са јасном поруком – борба за радничка права није прошлост, већ наша свакодневица.
Оно што су генерације радника некада избориле штрајковима, солидарношћу и личном жртвом, данас се поново доводи у питање.
У почецима борбе за права радника било је незамисливо да радници постану таоци сопствених синдиката.
А данас живимо управо то – систем у коме о судбини хиљада запослених одлучују организације којима је репрезентативност утврђена пре више од двадесет година, а које су је у међувремену фактички изгубиле.
То знају они. То зна послодавац. И управо на тој уцени и узајамној бесчашћу почива њихов опстанак.
Док они чувају фотеље, запослени чувају голу егзистенцију.
Док они тргују туђим поверењем, правосуђе пребира по празним новчаницима до краја месеца.
Док они глуме представнике радника, запослени носе терет инфлације, понижења и неправедно ниских зарада.
Запослени у правосуђу заслужују више.
Заслужују плату од које може да се живи.
Заслужују поштовање, сигурност и истинске представнике, а не оне који постоје само када треба потписати још једну капитулацију.
Као и увек – све лежи на вољи запослених.
На спремности да превазиђемо поделе, сујете и наметнуте разлике.
Да станемо једни уз друге и јединствено устанемо у одбрану свог права на праведну зараду.
Нисте сами, сада имате и некога ко жели искрено, часно и неустрашиво да вас води.
Ваш Синдикат вам жели срећан празник и леп заслужени одмор, искористите га да напуните батерије а онда после празника и Ђурђевдана,
У НОВЕ ПОВЕДЕ!!!
Без јединства нема снаге. Без отпора нема промене. Без јаког правосуђа нема јаке Србије!