Синдикат судске власти обавештава јавност да је председница Основног суда у Ужицу, судија Сунчица Мисаиловић, поводом кривичне пријаве коју смо против ње поднели због спречавања синдикалног удруживања и деловања, признала извршење кривичног дела и прихватила примену института одлагања кривичног гоњења – опортунитета, пред Основним јавним тужилаштвом у Пожеги.
Реч је о једном од најзначајнијих кривичноправних исхода у досадашњој борби за синдикалне слободе у Србији.
Ово није само победа једног синдиката. Ово је порука сваком запосленом који је икада трпео притиске због синдикалног организовања и сваком руководиоцу који је поверовао да му функција даје право да одлучује о туђим слободама.
СИНДИКАЛНО ОРГАНИЗОВАЊЕ НИЈЕ СТВАР ДОЗВОЛЕ ПРЕДСЕДНИКА СУДА. ЊЕГОВО ПРОТИВПРАВНО СПРЕЧАВАЊЕ МОЖЕ ПРЕДСТАВЉАТИ КРИВИЧНО ДЕЛО.
ОД ЗАБРАНЕ СИНДИКАЛНОГ САСТАНКА ДО КРИВИЧНОПРАВНОГ ПОСТУПАЊА
Подсећамо да је Синдикат судске власти 7. августа 2026. године поднео кривичну пријаву против председнице Основног суда у Ужицу због постојања основа сумње да је извршила кривично дело спречавање политичког, синдикалног и другог удруживања и деловања из члана 152. став 2. Кривичног законика.
Разлог за подношење пријаве било је одбијање председнице суда да представницима нашег синдиката омогући састанак са запосленима, иако су простор и термин за његово одржавање претходно били обезбеђени.
Као услов за синдикално деловање постављена је репрезентативност синдиката, иако такво ограничење нема законско утемељење. Истовремено је тврђено да у суду нема наших чланова, упркос документацији о приступницама двоје запослених.
Након подношења кривичне пријаве, Више јавно тужилаштво у Ужицу донело је решење којим је за поступање овлашћено Основно јавно тужилаштво у Пожеги, због околности које су могле довести у питање непристрасност поступања локалног тужилаштва.
Управо је овај поступак резултирао прихватањем опортунитета од стране председнице суда, поводом кривичног дела које јој је стављено на терет.
ПРЕСЕДАН У ИСТОРИЈИ СРБИЈЕ
Ово је први забележени случај у историји Србије да поступак због кривичног дела из члана 152. Кривичног законика добије овакав исход у односу на било које лице.
Посебан значај овом случају даје чињеница да се кривична пријава не односи на непосредног руководиоца неког приватног предузећа, већ на председницу суда – носиоца једне од највиших руководећих функција у судској власти на нивоу конкретног суда, од које се очекује нарочито висок степен познавања, поштовања и заштите закона.
Иако примена опортунитета не представља осуђујућу пресуду прихватање обавеза у поступку поводом оваквог кривичног дела представља изузетно значајан институционални помак.
Јер ако се кривичноправни механизми заштите синдикалних слобода могу применити према председници суда, онда не постоји оправдање да остану непримењени према било ком другом руководиоцу у Србији.
ПРЕКРЕТНИЦА ЗА СИНДИКАЛНУ БОРБУ У СРБИЈИ
Деценијама су се запослени у Србији суочавали са притисцима, претњама, условљавањима и различитим облицима спречавања синдикалног организовања.
Пречесто су таква поступања послодаваца посматрана искључиво као радноправни спор, питање инспекцијског надзора или предмет синдикалних преговора.
Међутим, законодавац је одавно предвидео да одређени облици противправног спречавања синдикалног организовања нису само повреда радних права, већ и кривична дела за која се одговара пред надлежним државним органима.
Овај случај зато има значај који далеко превазилази Основни суд у Ужицу и Синдикат судске власти.
Он представља важан подстицај свим синдикатима у Србији да, поред уобичајених механизама синдикалне и радноправне заштите, одлучније користе и кривичноправне механизме када за то постоји законски основ.
СЛОБОДА СИНДИКАЛНОГ ОРГАНИЗОВАЊА НИЈЕ САМО УСТАВНО НАЧЕЛО. ОНА ЈЕ ПРАВО ЧИЈЕ ПРОТИВПРАВНО УСКРАЋИВАЊЕ МОЖЕ ПОВУЋИ И КРИВИЧНОПРАВНЕ ПОСЛЕДИЦЕ.
ФУНКЦИЈА НЕ ДАЈЕ ИМУНИТЕТ ОД ОДГОВОРНОСТИ
Синдикат судске власти наставиће да прати поступање надлежног тужилаштва и испуњење обавеза прихваћених у оквиру института одлагања кривичног гоњења.
Овај случај показује да борба за синдикална права не сме да се завршава на саопштењима, апелима и молбама руководиоцима да поштују закон.
Наш задатак је да права запослених штитимо свим законом дозвољеним средствима, доследно и без изузетака.
Онима који руководе правосудним органима посебно поручујемо: судска функција није привилегија која вас ставља изнад закона, већ одговорност која вас обавезује да закон поштујете више него било ко други.
А запосленима широм Србије поручујемо да ниједан руководилац, ма колико високу функцију обављао, нема право да им ускрати слободу синдикалног удруживања и деловања.
Синдикална права се не добијају на поклон. Она се остварују, штите и бране.
Главни одбор Синдиката судске власти
Претходна саопштења:

