Зауставили смо деградацију и умањење права из ПКУ — борба се наставља!
Правосуђе, не очајавај!
Заједничким притиском, истрајношћу и подршком запослених, успели смо да се нови, по запослене неповољан, али са истим корпусом права, Посебан колективни уговор, потпише на једну, а не на три године.
Нови ПКУ потписан је на годину дана — и то је мали, недовољни, али важан успех.
Нови ПКУ за разлику од претходних турнуса, не садржи мање права.
Сваки ПКУ од 2015. године до данас, сваким продужењем од три године, је сваки пут садржао све мање и мање права.
Да није било отпора Синдиката судске власти и свих који су разумели озбиљност тренутка, правосуђе би данас можда било закључано у још три године стагнације, умањења права и наставка исте политике ћутања.
ПКУ се поново потписује 31.05.2027. године
Нови Посебан колективни уговор важи до 31.05.2027. године.
Тај датум ће доћи брже него што многи мисле, а управо зато је сада време да се правосуђе организује, уједини и припреми за озбиљну борбу за унапређење права.
Ово није крај борбе, али је важно и само спречавање још веће штете.
Синдикат судске власти је показао да притисак има смисла, да запослени нису неми посматрачи и да се више не може преко ноћи, у тишини и иза затворених врата, одлучивати о судбини целог правосуђа.
Зашто је неопходан нови репрезентативни синдикат
Догађаји око потписивања новог ПКУ још једном су показали зашто правосуђу треба нови, независан и стварно репрезентативан синдикат.
Репрезентативност два наводно „репрезентативна“ синдиката мора коначно бити хитно преиспитана.
После годину дана кашњења, кршења законских рокова и очигледне патронаже Министарства према својим људима у СПС и СОПОСУ, стварно стање није утврђено и више нема никаквог оправдања да се тај поступак даље одлаже.
Министарство више не сме да буде заштитник синдикалних структура које су изгубиле поверење запослених.
Правосуђе мора да зна ко заиста има чланство, ко има подршку и ко има легитимитет да преговара у име запослених.
Анкета Синдиката правосуђа — закаснела, неубедљива и спорна
Посебно место у овом процесу заузима намерно закаснела и у последњем тренутку спроведена анкета Синдиката правосуђа.
Та анкета није била израз демократског изјашњавања запослених, већ покушај да се у последњем часу створи привид подршке већ унапред припремљеном исходу.
Запослени имају право да знају ко је гласао, где је анкета спроведена и како су резултати утврђени.
Посебно је понижавајуће за Синдикат правосуђа то што, према информацијама са терена, анкета није ни спроведена у суду из кога потиче председник тог синдиката, Ивица Цветковић — у Првом основном суду у Београду, једном од највећих судова у југоисточној Европи.
Да ли је разлог мањак чланова, страх од сопственог чланства или немогућност да се у сопственој кући обезбеди подршка, остаје питање на које одговор морају да дају они који се и даље представљају као заступници запослених.
Позивамо и оно мало преосталих чланова Синдиката правосуђа да затраже увид у анкету, резултате и начин њеног спровођења.
Доста је глуме, ћутања и синдикалног јавашлука
Да је руководство Синдиката правосуђа заиста желело да „потури леђа“ за запослене, имало је за то безброј прилика у претходним годинама.
Уместо пожртвовања, правосуђе је годинама гледало исту слику: ћутање када треба говорити, повлачење када треба стати испред запослених и преговоре без краја и без стварног притиска.
Запослени у правосуђу не живе од синдикалних функција нити имају милионске зараде на годишњем нивоу које се исплаћују из чланарина и сумњивих донација, како смо то већ извештавали. Они живе од плата које су недостојне одговорности посла који обављају.
Зато је време да се јасно каже: представљање запослених није привилегија, није лична позиција и није извор комфора.
Представљање запослених је обавеза, одговорност и спремност да се стане испред система онда када је најтеже.
СОПОС — од страха до неостварених обећања
Што се тиче другог наводно „репрезентативног“ синдиката, СОПОС-а, његова улога у претходном периоду свела се на ширење страха да ће запослени остати без свих права из ПКУ.
Уместо да се боре, изнесу чињенице и суоче Министарство са катастрофалним материјалним положајем правосуђа, они су запосленима нудили неостварена обећања.
Обећавана је стимулација од 13.000 динара. Обећаван је новац који није стигао. Запосленима је поново бачена прашина у очи.
Правосуђе више нема времена за синдикате који уместо борбе нуде страх, уместо притиска нуде изговоре, а уместо резултата нуде обећања која се не остварују.
Синдикат судске власти је показао да постоји други пут.
Пут независности, отпора и стварне борбе за запослене.
Ово јесте мали успех — али није довољно
После релативно већег износа стимулације за 2026. годину, чињеница да је ПКУ потписан на једну, а не на три године, и да напокон после неколико турнуса не доноси мање права, представља још један доказ да притисак запослених има ефекта.
То није коначна победа.
То није решење свих проблема.
Али јесте доказ да се правосуђе буди и да се више не може управљати страхом, уценама и договорима иза леђа запослених.
Ово је мала победа свих који су подржали Синдикат судске власти.
Ово је мали успех свих који су учествовали у акцијама, делили информације, подржавали борбу и показали да запослени у правосуђу нису ничије власништво.
До 31.05.2027. морамо бити јачи него икада
До истека рока на који је потписан нови ПКУ, правосуђе мора да изгради снагу која ће 2027. године наступити организовано, одлучно и без страха.
Зато позивамо све запослене у правосуђу — записничаре, референте, намештенике, сараднике, помоћнике, судије и тужиоце и све који су незадовољни својим статусом и зарадама — да приступе Синдикату судске власти.
Не чекајте да други одлучују у ваше име.
Не чекајте нови ПКУ у страху.
Не дозволите да вас поново представљају они који су вас годинама довели до овог положаја.
Очекујемо окончање поступка утврђивања репрезентативности
У наредном периоду Синдикат судске власти очекује окончање поступка утврђивања репрезентативности.
Тај поступак мора коначно да покаже стварно стање у правосуђу.
Ко има чланство — нека то докаже.
Ко има подршку — нека стане пред запослене.
Ко нема ни једно ни друго — нека престане да тргује судбином правосуђа.
Синдикат судске власти наставља борбу за бољи материјални положај, достојанствен статус, унапређење права из ПКУ и законско уређење положаја запослених у правосудним органима.
Позивамо све који су незадовољни својим положајем, својом зарадом и годинама понижавања правосуђа да нам се придруже.
Борба се наставља
Правосуђе је показало да има снагу.
Сада ту снагу морамо да увећамо.
До 31.05.2027. године морамо изградити синдикалну снагу која ће у име запослених тражити више — и која неће пристајати на мање.
Синдикат судске власти остаје уз запослене.
Без страха.
Без трговине.
Без лажне репрезентативности.
За достојанство правосуђа.
За праведну зараду.
За права која се не бране речима, већ борбом.
Председник
Главни одбор Синдиката судске власти
Немања Ђурић