Поводом почетка преговора о минималној заради за 2027. годину, Синдикат судске власти захтева да се коначно прекине пракса у којој се запослени у правосуђу системски гурају ка минималцу.
Чак око 50% свих референата и намештеника у правосуђу прима минималну зараду, иако је она по својој законској природи изузетан режим који мора бити посебно образложен, а не трајни модел плаћања читавих категорија запослених.
Истовремено, мора се отворено говорити и о стању синдикализма у Србији.
Уз свега један или два јасних изузетака чија се борба за права запослених заиста може видети у јавности, велики део синдикалних организација оставља утисак да се од заштитника радника претворио у заштитника послодавца, док се стварна синдикална борба све чешће замењује њеним привидом.
Оцењујемо да се синдикалне функције пречесто претварају у средство очувања личног положаја и друштвених привилегија синдикалних представника, а запослени се свесно држе у заблуди да неко у њихово име води борбу која се у стварности не води.
Синдикат запослених који служи интересима послодавца а не запослених не би смео да постоји јер није у стању да врши своју чланом 82 Устава Републике Србије додељену улогу контролора утицаја тржишне привреде на социјални и економски положај запослених.
Због тога су, према подацима заснованим на Eurostat методологији, цене хране у Србији већ достигле приближно 96% цена хране у Европској унији, док су просечне бруто зараде на око 35% европског просека.
Претходном доприноси и све снажнији утисак да се стандард запослених у правосуђу намерно урушава, јер се тиме слаби правосуђе као један од кључних контролних механизама власти, због чега је потребно да се почетне зараде у правосуђу, пре свега намештеницима и референтима, повећају тако да буду најмање 200 евра изнад минималне зараде, без обзира на висину минималца за 2027. годину, међутим који не би смео да буде у износу мањем од 700 евра како би се бар приближили поменутом просеку зарада у Европској унији.
Главни одбор Синдиката судске власти