Високи савет тужилаштва је на данас одржаној седници, 18. јуна 2026. године, искористио правни вакуум створен тзв. Мрдићевим законима и упутио већи број јавних тужилаца из основних у виша јавна тужилаштва.
Оваква упућивања су спорна јер је Венецијанска комисија у својим мишљењима на Мрдићеве законе јасно указивала да таква упућувања, из основних у виша тужилаштва, нису у складу са европским стандардима.
Посебно је алармантно што су у скупштинској процедури већ закони које је предложила Влада Републике Србије, а којима се управо забрањује упућивање из основних у виша јавна тужилаштва, што показује да се тренутни правни вакуум злоупотребљава до последњег дана.
Најпроблематичније је упућивање три јавна тужиоца из основних јавних тужилаштава у Београду у Више јавно тужилаштво у Београду, иако су они пре свега десет дана ступили на тужилачку функцију.
Поставља се основано питање да ли су тужилац Маша Дедеић, тужилац Александра Стефановић и тужилац Душан Шћепановић, изабрани на тужилачку функцију у основно тужилаштво пре само 10 дана, напредовали по критеријуму стручности или по критеријуму блискости са појединим центрима моћи, имајући у виду да се ради о преседену кокво не познаје историја нити правна традиција српког правосуђа.
Посебно је спорно име Душана Шћепановића, досадашњег секретара Вишег јавног тужилаштва у Београду и блиског сарадника Ненада Стефановића, који се у јавности помињао и као сведок у дисциплинском поступку против тужитељке Бојане Савовић, уз озбиљне индиције да догађају који је предмет тог поступка није ни присуствовао, те се овде поставља и додатно питање да ли се ради о некој врсти контрауслуге.
Додатно забрињава и упућивање тужиоца Марице Арсеновић из Трећег основног јавног тужилаштва у Више јавно тужилаштво у Београду, имајући у виду да је реч о секретару Удружења судија и тужилаца Србије.
То удружење се у стручној јавности већ дуже време повезује са Ненадом Стефановићем и често означава као ГОНГО удружење, односно као организација која формално наступа као струковна, а суштински делује у корист власти и њених кадровских интереса.
Ово више није питање појединачних упућивања, већ питање системског заузимања јавног тужилаштва кадровима од поверења, због чега јавност има право да зна ко, како и због чега убрзано преузима најважнија тужилаштва у Србији и зашто се тако важна места не попуњавају тужиоцима са дугогодишњим искуством и професионалним интегритетом.
Александар Ђорђевић,
члана Синдиката судске власти,
приправник и узбуњивач у Вишем јавном тужилаштву у Београду