11.000 ДИНАРА – СИМБОЛ ПОНИЖЕЊА ЗАПОСЛЕНИХ У ПРАВОСУЂУ
Од синоћ је постало јасно да су два наводно репрезентативна синдиката у правосуђу пристала на понижавајући износ од 11.000 динара за стимулацију, чиме су још једном показали да су спремни да без икаквог отпора прихвате све што им се сервира из Министарства правде.
Овим потезом формално репрезентативни синдикати су практично обесмислили резултате прошлогодишњег штрајка у правосуђу, за који се изборио Синдикат судске власти и у којем су хиљаде запослених ризиковале свој положај како би избориле достојанственији материјални статус.
Посебно је поражавајуће што је овакво „повећање“ само незнатно веће од повећања у претходнм годинама када није мењан Закон о судским таксама, што јасно показује да су велика обећања власти и приче о „историјском побољшању“ биле ништа друго до још једна политичка обмана.
Уместо борбе за достојанствен материјални положај запослених, они су се задовољили пуким прихватањем „реалности“, па тако у сопственом саопштењу СОПОС чак констатује:
„СОПОС је мишљења да је све напред наведено реално у овом тренутку.“
Истовремено, Синдикат правосуђа Србије са невероватном наивношћу поручује да ће:
„подсетити министра правде на дато обећање, а знамо да се човек држи за реч“.
Управо таква логика – пристајање на минимално, уз ослањање на обећања власти – већ годинама производи исти резултат: понижавање запослених, симулацију бриге државе и непрестано одлагање стварних решења.
Запослени у правосуђу не живе од обећања, већ од плате.
Сваки запослени који је члан СОПОС И СПС који пристају на овакву симулацију преговора мора бити свестан да тиме постаје саучесник у сопственом пропадању.
Док се од запослених очекује да преживљавају са понижавајућим примањима и „стимулацијама“ које касне месецима, министар правде Ненад Вујић несметано путује по свету, три пута месечно, у службеним делегацијама и удобности луксузних возила, трошећи новац управо оних људи чији рад понижава а који одржавају правосудни систем у животу.
Тај контраст између бахатог живота политичке елите и беде у коју се гурају службеници и намештеници у судовима и тужилаштвима представља отворену увреду за све који свакодневно носе терет функционисања правосуђа.
Зато је од кључне важности да се цело правосуђе уједини и изврши снажан притисак на Министарство правде, како би се коначно поступило по захтеву за преиспитивање репрезентативности СОПОС-а и Синдиката правосуђа, који је Синдикат судске власти поднео још пре шест месеци.
Игнорисање тог захтева представља директно кршење закона и злоупотребу институција, јер се држава свесно ослања на уцењене синдикате који пристају на све што им се понуди само да би се угушио сваки стварни отпор запослених.
Све док се та незаконита пракса не прекине и док се не утврди ко заиста представља запослене у правосуђу, наставиће се политика понижавања и манипулације људима који одржавају правосудни систем.
Због пристајања других синдиката више нема смисла настављати борбу за износ од 15.000 динара који је Синдикат судске власти предлагао као минимум достојанства за запослене у правосуђу, али се још јача борба за опште побољшање материјалног положаја наставља.
Немања Ђурић