Синдиката судске власти поводом данашње јавне седнице Савеза самосталних синдиката Србије (СССС)
Синдикат судске власти дужан је да се огласи поводом данашње јавне седнице Савеза самосталних синдиката Србије.
Посебно зато што у оквиру тог савеза, као представник једног од 30 различитих гранских синдиката, делује и Синдикат правосуђа Србије, који се представља као глас запослених у правосуђу, а у пракси је већ годинама део проблема, а не део решења.
❗Зашто јавна седница, а не протест?
Зашто још један скуп који више личи на декоративни састанак, а не на радничку борбу?
У тренутку када су запослени у свим секторима, укључујући и правосуђе, доведени до ивице егзистенције — зар је стварно најбољи одговор Савеза и њиховог чланства једна обична јавна седница?
Уместо да радницима понуде борбу, они им нуде догађај.
Уместо штрајка — говорницу.
Уместо отпора — сценографију.
❗Зашто се већ 20 година понављају исти захтеви, а да се никада не пређе на озбиљне мере?
Поново се износе „захтеви“ Влади, поново се говори о неправди, поново се обећава борба — али без рока, без плана, без штрајка, без иједне тактике која би власт заиста натерала да се помери.
Ако се захтеви упућују без икакве претње конкретним деловањем, онда то више није синдикализам.
👉 То је ритуал. Фолклор. Шарада за медије.
И ту посебну одговорност сноси Синдикат правосуђа Србије, који већ годинама шурује са СССС и пристаје на овај модел симулације борбе.
❗Зашто се и даље моли, уместо да се делује?
Када синдикат „позива Владу“ без икаквог притиска — Влада то игнорише.
Када синдикат тражи, а не прети — власт се томе подсмева.
Када синдикат избегава штрајк — запослени остају сами.
Зато у Србији радничка права стагнирају, зато правосуђе има најгори положај у јавном сектору и зато се послодавци и институције охрабрују да газе раднике.
⚠️ ДВЕ ДЕЦЕНИЈЕ УНИШТАВАЊА СИНДИКАЛИЗМА — И СССС И СИНДИКАТ ПРАВОСУЂА СНОСЕ ОДГОВОРНОСТ
Последњих 20 година, Савез самосталних синдиката Србије био је сведок и учесник урушавања синдикалне сцене.
Ништа мање одговоран није ни Синдикат правосуђа Србије, који је прихватио да буде део структуре која:
– глуми борбу, уместо да је води,
– одржава „јавни дијалог“, уместо да штити раднике,
– из године у годину понавља исте реченице, исте приче, исте захтеве — без иједног озбиљног штрајка.
Радници у правосуђу виде све.
Запослени знају ко је ћутао кад је требало говорити.
И знају ко сада покушава да замаскира нечињење јавним седницама и „апелима“.
📢 Синдикат судске власти јасно поручује:
Радници не живе од седница.
Не бране се од неправде саопштењима.
Не напредују празним фразама и јаловим апелима.
Очекујемо:
– конкретне захтеве,
– рокове,
– озбиљну спремност на штрајк,
– и потпуно нову филозофију синдикалног деловања.
Ако Савез СССС и Синдикат правосуђа Србије нису спремни за стварну борбу — нека то коначно признају радницима.
Јер радници нису заслужили да их ико заводи ша радама и симулацијом синдикализма.