Синдикат судске власти најоштрије осуђује бомбастичне медијске натписе последњих дана о наводном повећању плата у јавном сектору поводом усвајања измена Закона о државним службеницима. Истина је да се ова измена – укидање почетног звања „млађи саветник“ – тиче тек занемарљивог броја запослених, док огромна већина радника у јавном сектору, а посебно у правосуђу, неће осетити никакво побољшање.
Према званичним подацима, у читавом правосуђу једва десетак запослених (од око 14.000) има звање „млађи саветник“. То значи да ће ефекат усвојеног закона заобићи преко 99,9% запослених у судовима и тужилаштву. Другим деловима јавног сектора ова измена доноси минималну корист, док запослени у правосуђу – после недавних селективних повишица усмерених ка здравству и просвети – остају поново потпуно дискриминисани.
Медијски прикази о „повећању плата у јавном сектору“ стога су крајње обмањујући: повишицу ће примити тек симболична мањина државних службеника, и то углавном ван правосуђа, док ће сви остали наставити да раде за исте (недовољне) плате.
Прави показатељи: плате у правосуђу на дну и испод минимума
Синдикат судске власти жели да скрене пажњу јавности на поразавајуће стање зарада у правосуђу, које поједини медији упадљиво занемарују. Подаци јасно говоре да су примања наших запослених међу најнижима у целој Европи.
Када је реч о референтима и намештеницима у судовима – записничарима, уписничарима, куририма, рачуновођама, стражи и др. – њихова примања су такође изразито ниска, ближа минималној заради него просеку државе. Штавише, 40% њих тренутно званично има плату испод законом загарантованог минимума, па им послодавац сваког месеца само формално доплаћује разлику до минималца.
Дошли смо до апсурда да искусни службеници са шест и више година стажа и највишим оценама за рад примају исту плату као и нови приправници који тек улазе у систем. Другим речима, услед „замрзавања“ платних коефицијената и континуираног усклађивања минималне зараде са неконтролисаном инфлацијом, избрисане су све разлике између почетника и искусних радника – сви су изједначени на нивоу минималца.
Ова крајње понижавајућа ситуација најбољи је показатељ односа државе према стручности и знању у правосуђу.
Плате судија у Србији спадају у убедљиво најгоре на целом континенту – лошије су само у Молдавији. За илустрацију, судија почетник у Србији има око 120.000 динара месечно (тек нешто више од 1.000 евра), док њихове колеге у окружењу имају вишеструко више: у Хрватској између 2.200 и 3.500 евра, у Босни и Херцеговини око 1.950–2.450 евра, а и Црна Гора је прошле године подигла најнижу судијску плату на 1.179 евра (око 140.000 динара).
Слична неадекватност погађа и зараде судијских и тужилачких помоћника – високообразованих стручњака без којих судови и тужилаштва не могу да функционишу. Њихове почетне плате су ниже од републичког просека за преко 40.000 динара, према подацима из средине 2025. године. Таква плата (далеко мања од просечне) нипошто не одговара квалификацијама ни одговорности посла помоћника.
Није изненађење што је због малих плата и вишегодишње забране запошљавања више од 500 помоћника напустило судове и тужилаштва у последњих неколико година, а нови млади правници све ређе бирају каријеру у правосуђу.
Деценија стагнације – зараде расле спорије од инфлације
Подсећамо да у последњих десет година ниједном није дошло до суштинског повећања плата у правосуђу. Сваке године плате су номинално усклађиване, али тек толико да отприлике прате инфлацију – чак ни то не у потпуности.
Реално гледано, стандард запослених у судској власти стагнира или опада већ читаву деценију, будући да су годишња „повећања“ често била мања од раста трошкова живота. Примера ради, од 2021. до 2025. зараде у целом јавном сектору кумулативно су порасле око 50%, док су цене за исти период порасле знатно више (само минимална потрошачка корпа скочила је за око 78%).
У 2024. и 2025. години плате у државној управи једва да су пратиле двоцифрену инфлацију. Дакле, нити једне године није било реалног побољшања – примања запослених у правосуђу данас вреде мање него пре десет година.
Ово урушавање материјалног положаја траје упркос континуираним упозорењима струке да се тако нарушава и владавина права. Власт се хвали „највећим повећањима плата“, али наши радници то не осете у новчанику – напротив, због потцењених коефицијената све већи број квалификованих кадрова бежи из судова ка приватном сектору.
Главни кривци – министар правде и политика урушавања правосуђа
За овакво стање директно је одговоран министар правде Ненад Вујић. Уместо да се избори за побољшање положаја запослених у правосуђу, министар Вујић је протеклих година игнорисао захтеве за повећање основице плата, умањивао проблеме и чак јавно вређао запослене у судовима.
Сада се хвали изменама закона које практично не доносе ништа за 99% правосудних радника, док истовремено покушава да спинује причу о „бризи за државне службенике“. Оваквa селективна и неискрена политика јасно показује тенденциозан однос извршне власти према судској власти.
Подсећамо да је наш синдикат још у октобру отворено оптужио надлежне за свесну и системску дискриминацију већине запослених у правосуђу: власт је законским изменама побољшала положај тек симболичне мањине, док је огромну већину намерно оставила на маргини. Тимe су грубо прекршена начела једнакости и правичности.
На жалост, финансијску деградацију прати и отворени притисци на независне институције правосуђа. Подсећамо да је недавно и Колегијум Тужилаштва за организовани криминал јавно упозорио да председник државе и највиши представници извршне и законодавне власти „покушавају на све начине да потчине“ то тужилаштво, уз континуиране политичке притиске на њихове поступке.
Ти притисци су ескалирали чим је тужилаштво отворило предмете против појединих министара због злоупотребе положаја. Дакле, уместо да сарађују на јачању владавине права, носиоци власти нападају и финансијски исцрпљују органе који спроводе законе. То није случајност, већ део смишљеног плана да се правосуђе ослаби и стави под контролу извршне власти.
Закључак: Заустaвити понижавање правосуђа
Синдикат судске власти захтева хитну промену курса. Понижавајуће ниске плате запослених у судској власти нису случајност, већ тактика којом извршна власт урушава независност правосуђа – држећи судије, тужиоце и службенике на рубу егзистенције, покушава им се одузети мотивација и ауторитет.
У прилог томе сведоче и актуелни напади представника власти на тужиоце и судије који се усуде да процесуирају корупцију у сопственим редовима.
Доста је! Захтевамо да се уместо празних прича о „повећању плата“ предузму конкретни кораци:
– повећање вредности основице за обрачун плата најмање 20% за све категорије запослених у правосуђу,
– исплата накнада за топли оброк и регрес које други делови јавног сектора већ примају,
– системско уређивање платних разреда како би се вредновали искуство и одговорност.
Такође захтевамо да министар Вујић и надлежни престану са обманама јавности и коначно седну за преговарачки сто са нашим синдикатом.
Празна обећања више нећемо толерисати. Ако се дискриминација настави, биће јасно да врх извршне власти свесно ради на унижавању и разарању судске власти, чиме се директно нарушава уставни поредак и владавина права у Србији.
Синдикат судске власти то неће немо посматрати – наставићемо борбу свим средствима за достојанствен положај сваког запосленог у правосуђу и за једнако вредновање нашег рада у оквиру јавног сектора.
Немања Ђурић, председник Синдиката судске власти
(Београд, 5. децембар 2025.)